О књизи: година / Неколико речи објашњења о структури овог уџбеника. Састоји се од 10 поглавља, од којих је свако посвећено откривању историје помесне аутокефалне православне цркве. Поредак цркава одговара постојећем диптиху у Руској православној цркви све Помесне Православне Цркве да буду наведене на списковима ових Цркава? Најприроднији ред је хронолошки, односно распоред Цркава према времену њиховог оснивања. Овај поредак је згодан за појаву нових Помесних Цркава: нова Црква се ставља на крај листе. Заиста, у најстаријем споменику хришћанског писања – „Апостолским уставима“ (Књига ВИИ, §46. Казањ, 1864, стр. 243-244) коришћен је хронолошки ред: Јерусалимска црква је стављена на прво место, а Римска црква Црква у петом. Али оци Шестог Васељенског Сабора користили су другачији принцип – политички значај саборних градова једне или друге Помесне Цркве, па су древну Јерусалимску цркву ставили на пето место. „Одређујемо, изјавили су, да цариградски престо има једнаке предности са престолом старог Рима, и, овако, нека се уздиже у црквеним пословима, будући да је други поне; после овога нека се наведе престо великог града Александрије, затим престо Антиохије, а после овога престо града Јерусалима“ (36. канон. Из овога ми може закључити да постојећи спискови Помесних Цркава немају догматске основе. Они не значе никакве предности моћи једне Цркве над другом. Све аутокефалне помесне православне цркве су једнаке у правима, о чему сасвим јасно сведочи 39. правило Шестог васељенског сабора, које изједначава две Цркве које су у то време биле различите по положају – Кипарску и Цариградску. „Да“, каже поменуто правило, „Нови Иустианопољ (нова столица примаса Кипра након његовог принудног пресељења са својим стадом на Хелеспонт. – К.С.) има права Константинопоља.“ Расподела Цркава по списку има само практични значај, на пример, при одређивању места за време заједничког вршења богослужења од стране представника различитих Цркава, за време састанка Савета итд. Треба напоменути да првих пет према диптих помесних аутокефалних православних цркава су Константинопољска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска и Руска се овде не разматрају. Ово се објашњава чињеницом да се историја ових Цркава – Патријаршија изучава посебно по програму богословских школа. дат је списак Предстојатеља Цркве од њеног настанка. На крају поглавља налази се списак литературе која је објављена на руском језику и на језику ове Цркве. Што се тиче библиографије, треба напоменути да се аутор трудио да више пута не наводи иста дела, иако често садрже грађу о многим Црквама. Обично су дати у списку литературе о Цркви о којој се говори у уџбенику у претходним поглављима. Садашње стање појединих помесних православних цркава (углавном положај Цркве у држави) приказано је крајем осамдесетих година. или почетак деведесетих година текућег века Материјал изнесен у раду, у основи нов, попут Цркава о којима се говори, а који се односе пре свега на појаве новије историје. Сврха овог рада је да, бар у малој мери, попуни празнину која постоји у нашој руској црквеној литератури о историји Помесних Православних Цркава, посебно у новије време. Огромност обима овог дела често је наводила аутора да скраћује излагање и уопштава градиво Схватајући да можда није све могуће, узимајући у обзир посебности теме и убрзано мењање савремених услова, пита се аутор..